Crni jamb sna – Branko Miljković

Ja posle velikog sna poduzeh put tužan MALARMEU uhu zvezda za sna tamni zvuk:zri zvučni cvete tužnim predelimau toploj kori mozga gde me imataj san moj izvijen u zvezdani luk.Taj san je smeli… Continue reading →

Beda poezije – Branko Miljković

Reci mi nesto što je šuma Reci mi nešto što je more Ko zna šta je to što treba reći Bos i gorak potucaš se od reči do reči Vatra gorča od dima… Continue reading →

Izgubljena za one koji žive – Branko Miljković

Izgubljena za one koji žive na drugim rekama. Kada nema sunca slična je suncu. U zaborav sliva ovu vodu koja zvezde bunca. Bezuspešan joj trud da bude ptica nad prazninom i svud; samo… Continue reading →

Odbrana zemlje – Branko Miljković

U srcu ljubav jača od smrti U glavi misao veća od glave I to je odbrana zemlje Strašni su ratnici pod zemljom, vojnici odbrane, Zaliha snage spremna ako živi klonu I to je… Continue reading →

Pesma za moj 27 rođendan – Branko Miljković

Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme; Vreme je da sunce kaže koliko je sati; Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme; Ko loše živi zar može jasno zapevati! Verovao sam… Continue reading →

Poeziju će svi pisati – Branko Miljković

San je davna i zaboravljena istina Koju više niko ne ume da proveri Sada tuđina peva ko more i zabrinutost Istok je zapadno od zapada lažno kretanje je Najbrže Sada pevaju mudrost i… Continue reading →

Pohvala svetu – Branko Miljković

Ne napuštaj me svete Ne idi naivna lasto Ne povredite zemlju Ne dirajte vazduh Ne učinite nikakvo zlo vodi Ne posvađajte me sa vatrom pustite me da koračam Prema sebi kao prema svome… Continue reading →

Propovedanje ljubavi – Branko Miljković

Nema mene al ima ljubavi moje; Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti. Dovršava se an u njenoj zahvalnosti Slično muzici slično praznini, spokojem. Ona će sačuvati namere moje i… Continue reading →

Svest o pesmi – Branko Miljković

Mene ničega više nije stid. Klonu sunce preko svega. Željen plod pun je noći. Glas što sebe sanja, zid otkri u daljini gde zazidan mi brod. U tom zidu čuvam svoju gordost, pevam… Continue reading →

Tin – Branko Miljković (pesma koju je posvetio Tinu Ujeviću)

S druge strane groba živa zvezda kuca I zapaljeni vetar na početku dana sniva Noć u mome glasu više ne doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca… Continue reading →